Jestiva ulja – koja koristiti u ishrani?
U zavisnosti koje ulje koristite, vaše zdravlje će manje ili više biti poboljšano, počevši od smanjenja rizika srčanog udara, moždanog udara do sprečavanje demencije i smirivanja različitih upala u organizmu. Preporuka je lekara da ulje koje se koristi u ishrani bude sveže ceđeno, nerafinisano.
Veoma je važno da se prilikom kuvanja i prženja hrane koristi palmino ulje koje nije kancerogeno na visokim temperaturama, za razliku od suncokretovog i maslinovog ulja. U nastavku sledi opis nekih od najčešče korišćenih ulja u ishrani i blagodetima njihovog sastava.
Suncokretovo ulje
Suncokretovo ulje je jedno od najzastupljenijih ulja u tradicionalnoj srpskoh kuhinji. Bogato je omega 6 kiselinama i vitaminom E. Međutim ovo ulje nema u sebi omega 3 kiseline pa bi trebalo pojačati unos morskih plodova i ribe u ishrani. Nije toliko zdravo kada se hrana prži na visokim temperaturama, a pogotovo kada jedno isto ulje više puta koristite u prženju hrane.
Maslinovo ulje
Maslinovo ulje u ishrani bogato je nezasićenim masnim kiselinama i pomaže kod snižavanja povišenog holesterola u krvi, blagotvorno utiče na bolesti srca i krvnih sudova, sprečava pojavu kancerogenih oboljenja.
Malinovo ulje puno je oksidanasa koji utiču na sprečavanje slobodnih radikala u organizmu. Možete ga koristiti u salatama, sosevima, ali nije preporučljivo za pripremanje hrane na visokim temperaturama.
Ulje od bundevinog semena
Ulje od bundevnog semena u ishrani se veoma preporučuje zbog svog izbalansiranog odnosa nezasićenih masnih kiselina. Najviše se koristi prilikom pripremanja prženog povrća kao i kod salata. Skuplje je od suncokretovog ulja, ali bi svaka domaćica trebalo da ga ima u svojoj kuhinji.
Ulje od semenki lana
Ulje od semenki lana je izvor omega 3 masnih kiselina i redovnim korišćenjem smanjuje nivo holesterola u krvi. Mora se čuvati na hladnom i tamnom mestu, jer inače užegne i dobije neprijatan miris. Najviše se koristi u vegetarijanskoh kuhinji.
Palmino ulje
Palmino ulje je specifično po tome jer sadrži 40-50% zasićenih masnih kiselina, pa je idealno za prženje hrane na visokim temperaturama. Sadrži vitamine A i E, kao i linolnu kiselinu. Poznato je po tome što teško oksidira i dugo traje. Puno je i antioksidanasa poput: sitosterola, skvalena, itd. Ono što je takođe karakteristika palminog ulja je da više puta možete u istom ulju pržiti hranu.
Ulje od repice
Ulje od repice nije bogato nezasićenim masnim kiselinama, ali zato ima deset puta viši nivo omega 3 masnih kiselina od maslinovog ulja. Ono što je velika prednost ovog ulja je da se na njemu može pripremati hrana na visokim temperaturama. Ne poseduje ni ukus, ni miris, pa se ne preporučuje kod salata i soseva.